Човек је само за жал и муку здаден 2
Блог | Драган Ђорђевић
Митке, иако већ остарео, ослабио, оженио се, не пристаје на норме које му друштво намеће, већ се труди да надокнади прекинуту младост. Често се препуштао пићу, Коштаниној песми и игри, а то управо представља бежање од свакодневнице и друштвених норми.
Митке, иако већ остарео, ослабио, оженио се, не пристаје на норме које му друштво намеће, већ се труди да надокнади прекинуту младост. Често се препуштао пићу, Коштаниној песми и игри, а то управо представља бежање од свакодневнице и друштвених норми.
Велики је песимиста и верује у судбину. Жали се на свог брата, који га је младог, на силу оженио и одузео му слободу. Једини излаз из ове патње био је управо у Коштани и пићу, они су били мелем за његову душу. Коштанине песме су га подсећале на младост и доба, када је био срећан, могао је да има девојку коју је хтео, а често је и ноћу луњао градом, пијан уз музику свирача.
Баш као што он није могао без Коштане, тако ни она није могла без њега. Коштана је циганка, представља лепоту и младост, за којом Митке толико жуди. Рођена је за песму, игру и слободу, али "патња је једини начин на који бивамо свесни свога постојања".
Свима припада, али је нико не поседује. Пред њом нико није остао равнодушан, било да је млад или стар. Она представља утеху за све којима живот није био наклоњен, било да су усамљени, жељни љубави или пак промашени. Пред њом је чак и строги хаџи Тома посрнуо, човек који је сматрао да је срамота ићи у кафану, певати и пити, за време празника.
Када је хаџи Тома обасипа дукатима, она их враћа, што говори да она пева, не због пара, већ зато што воли. Када су је удавали, дошао је Стојан да је води, али она није хтела, јер сматра да у тој кући не би имала слободу, већ би била роб његових родитеља.
Тада је и Митке дошао да се опрости, она је хтела да побегне са њим, али јој је он рекао је касно и да га сада чека "кућа, огњиште, пепео и жена", а њу "колиба, черге, кучики и прошење". Рекао јој је да је тако суђено и да је "И тамо земља, и овде земља!.. Горе је високо, доле тврдо!.. Тако је суђено, и тако мора бити, јер човек је само за жал и муку здаден".
Препустили су се судбини јер "Човек је створен да буде ухваћен кад-тад". Можда у животу "Човек треба да се одриче свега што би могао да заволи јер су губитак и разочарење неизбежни".
