Човек је само за жал и муку здаден 1

Живот често није праведан. Поиграва се нама, кажњава нас, а понекад нас пријатно изненади. Може се рећи да живот баш и није добар професор, јер нам прво да тест па тек онда лекцију.

Неписана правила патријахалног живота често су стављала у окове младост и срећу; спречавале младе да уживају и да се радују тренуцима и тако подређивале свој живот браку као чисто формалној институцији која функционише без љубави. Сви они су научили да пливају тим хладним водама, ледећи своја чула и нагоне и губећи наду за спознајом праве љубави. Ватра у тим људима тиња, не гаси се све док не заспе вечним сном. Коштана је у овом делу била искра страсти и заноса, она је побудила у многима успомене из младости. Њена чаробна песма и игра очаравала је и младе, али и оне старије људе који су прихватили патријахална начела.

Нерадо везан за огњиште, децу и жену, Митке се препушта песми младе Коштане, жалећи за протраћеним животом. Његова несрећа лежи у томе што је прихватио наметнут живот лишен емоција. Он схвата пролазност и промашеност свог живота и пати за слободом и младошћу. Његов песимистички став према животу чини га несрећним човеком кога изједа монотонија и безциљност, те он сања о слободи, срећи и лепоти. Живот му није донео ништа лепо и он на све посматра безвољно. Из тог мртвила буди га Коштана и он се присећа лепих тренутака и уживања из младости. Он јој прича о свом тешком животу, где његов живот и смисао живота умиру оног тренутка када се оженио.

Митке жали за младошћу и зато допушта да га занесе песма Коштане и тако га врати у дане задовољства. Он у њој воли само њену слободу.

Живот доноси и лоше али и добре ствари. Уколико песимистички посматрамо свет, онда нећемо бити спремни да се препустимо тим лепим тренуцима које живот даје. Тада ћемо као и Митке, у свему да видимо тамну страну и живот ће отићи у безнађе и сакрити нас у најмрачније поноре живота. Колико год живот био тежак, треба тражити светлост у свакој пукотини живота.