Да ли уз вештачку интелигенцију заиста учимо или само брже долазимо до одговора?

Управо овим питањем бави се нови извештај Америчког психолошког удружења (APA), објављен почетком септембра 2026. године. Стручњаци упозоравају на занимљив парадокс: вештачка интелигенција може да нам помогне да урадимо бољи задатак, а да притом не научимо више.

Бољи резултат не значи увек и више знања

Замисли да треба да напишеш програм који проналази највећи број у листи.

Можеш да затражиш од AI алата да напише цео програм, копираш код и покренеш га. Програм ради, задатак је решен.

Али шта ће се десити сутра ако добијеш сличан задатак без помоћи AI алата?

У томе је разлика између урађеног задатка и наученог градива.

Стручњаци овај проблем посматрају и кроз појам „когнитивног растерећења“, препуштања дела менталног посла спољашњем алату. То само по себи није ново. Калкулатори, претраживачи и рачунари одавно нам олакшавају посао. Међутим, ако алату препустимо управо онај део задатка који треба да нам помогне да развијемо одређену вештину, можемо добити тачан резултат без стварног разумевања поступка.

Шта кажу истраживања?

У једном истраживању са скоро хиљаду средњошколаца који су решавали задатке из математике, ученици који су имали приступ ChatGPT-у постизали су знатно боље резултате док су га користили.

Међутим, када им AI више није био доступан, постигли су слабије резултате од ученика који га током вежбања нису користили.

Занимљиво је да је друга група ученика користила посебно прилагођеног AI тутора који није једноставно давао готова решења, већ је ученике усмеравао кроз процес решавања. Код њих такав пад знања није забележен.

То указује на важну ствар: можда није најважније да ли користимо AI, већ како га користимо.

AI као наставник, а не као машина за одговоре

Уместо:

„Уради ми овај задатак.“

можемо покушати:

„Објасни ми како да решим овај задатак, али немој одмах да ми даш коначно решење.“

Или:

„Ево мог решења. Пронађи грешку и објасни ми зашто је погрешно.“

AI можемо замолити и да нам поставља питања, направи сличне задатке за вежбање, објасни нешто једноставнијим речима или да провери наше објашњење неког појма.

Тада нам вештачка интелигенција не одузима размишљање већ нам помаже да размишљамо.

А шта ако AI погреши?

Постоји још један разлог због којег није добро само копирати добијени одговор.

AI може да погреши.

Проблем је што такав одговор понекад може да звучи веома уверљиво. Због тога APA препоручује да ученици науче да преиспитују одговоре које добијају од AI система: да траже недостатке у образложењу, проверавају информације у другим изворима и размишљају о томе због чега је неки одговор тачан или погрешан.

Другим речима, нова важна вештина није само знати како поставити питање AI-ју, већ и знати када му не треба веровати.

Треба ли онда користити AI за учење?

Вештачка интелигенција вероватно неће нестати из учионица, факултета или будућих радних места. Због тога решење није једноставно забранити њену употребу.

Много важније је научити како да је користимо као алат.

Калкулатор није укинуо потребу да разумемо математику. Интернет није укинуо потребу да знамо да проценимо да ли је неки извор поуздан. На исти начин, ни AI не би требало да укине потребу да размишљамо.

Зато следећи пут када за неколико секунди добијеш савршено решење домаћег задатка, можда вреди поставити још једно питање:

„А сада ми објасни зашто је ово решење тачно.“

Можда управо тада почиње право учење.